Javascript Menu by Deluxe-Menu.com












Home
Christian Education
Communications
Culture
Liturgical Music
Stewardship
SOTAYA
Youth Ministry
Clergy Healthcare




































News and Events - August 2014

ВЕСТИ И ДЕШАВАЊА - субота, 9 август 2014 године

ПОРУКА
21. Црквеног Сабора Српске Православне Цркве
у Северној и Јужној Америци,
одржаног у периоду од 5. до 7. августа 2014. године

English

Ми, Епископи, свештенство и делегати 21. Црквеног Сабора Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци, одржаног у Саборном Храму Светог Стефана у Алхамбри, Калифорнија, у периоду од 5. до 7. августа 2014. године, провели смо три благословена дана, вођени Светим Духом у молитви, окупљању и раду у градњи и добробити Свете Божије Цркве. Доживели смо пуноћу Цркве као свештенство и народ Божији, уједињени у молитви и Евхаристији, у присуству наших Епископа и пастира разумног стада Христовог. Истовремено, били смо благословени присуством и мудрошћу Његовог Високопреосвештенства Ахиепископа ДИМИТРИЈА, поглавара Грчке Православне Архиепископије у Америци, и председавајућег Сабрањем канонских православних Епископа у Сједињеним Америчким Државама. Његово Високопреосвештенство је дао тон нашем раду, разговарајући на тему нашег Сабора, Служеће предвођење [вођство кроз служење].

Служеће предвођење (Мт. 20,27-28)

Његово Високопреосвештенство нас је подсетио на речи нашег Господа који је рекао: ”Који хоће међу вама да буде први, нека вам буде слуга.” Наш Господ не само да је ово рекао, већ је постао сам најсавршенији пример овога, поставши Страдајући Слуга. У свом самопонижењу (κένωσις), поставши један од нас, један од својих створења; у Његовом добровољном страдaњу и смрти на крсту, Он припрема свима нама пут ка васкрсењу и вечном животу у Његовом присуству. Његово царство заиста није од овога света јер је божанско, и превазилази светске категорије, уједињујући служење и вођство у савршено јединство кроз силу саможртвене љубави.

Исус Христос је донео револуционарни облик вођства у овај пали свет. Предводио је не као богаташ, већ као највећи сиромах. Преводио је не као моћни ратник, већ као најкроткији човек, окрећући други образ. Предводио је не са очаравајућим беседништвом, научењаштвом или суптилном филозофијом, већ са једноставним речником и сликама разумљивим свим људима. Предводио је не као чувена звезда или као домаћи политичар, већ као непознати странац. Предводио је не да би себе учинио господарем над свим људима, већ да би служио целог свог живота, чак и до смрти на крсту.

Он је јасно потврдио прањем ногу ученицима на Тајној вечери, да је желео да они и све вође Његове Цркве следе Његов пример.

Сви знамо да је позив, који нам је дат на крштењу, који остаје са нама у вечности, да будемо ”слуге Божије.” Следећи пример Исуса Христа, и свих Његових служитеља, видимо шта значи бити слуга и духовни вођа истовремено. То значи служити свакоме у нашем животу, у школама и на улици; служити им не на начин на који бисмо хтели да нам служе, већ на начин на који Бог жели да им се служи, прецизније речено, на начин на који Бог њима служи кроз нас. Бог жели да сваки појединац спозна љубав Божију, да достигне пуноћу живота у Исусу Христу и Његовом Царству. Ово је оно што ми желимо изнад свега, са сваким с ким долазимо у додир.

И пошто знамо љубав Божију спремни смо да прихватимо страдања, понижавања, злостављања и бол, које доживљавамо следећи пут Господа. Ово је љубав према Христу; ово је љубав у Христу према другима. Ово је духовно вођство кроз служење.

Инспирисани разумевањем духовног вођства кроз служење, желимо да поделемо следеће са нашим верним народом:

Поздрав нашим Епископима

Првенствено поздрављамо Његову Светост Патријарха Српског Господина Иринеја и све јерархе наше Свете Српске Православне Цркве, који служе као духовне вође Христове цркве, молитвама да Бог настави да им дарује велику благодат Светога Духа, да силно исповедају Свето Јеванђеље Господа наша Исуса Христа, да нас усмеравају да чинимо Његову вољу у овом свету, и да нас усмеравају ка сигурном пристаништу Божијег Царства небеског.

О страдању Срба на Косову и хришћана у свету

Остајемо забринути за ситуацију у српској покрајини Косову и Метохији, и тешке околности, које наша српска православна браћа и сестре тамо подносе. Настављамо да подржавамо став Светог Архијерјског Сабора и српске Владе, да самопроглашење независног Косова, којим управљају Албанци, је незаконит чин у погледу интернационалног закона, противан уговорима и одлукама Ујединих Нација. Као служитељи Божији, инспирисани љубављу, обећавамо нашу непрестану помоћ и подршку свој страдајућој браћи и сестрама на Косову и Метохији, и свима онима који се још увек налазе у расејању, као изгнаници са својих огњишта и кућа на подручју целе бивше Југославије.

Истовремено, запажамо са великим болом прогон православног и другог хришћанског становништва у многим, већином исламским земљама, нарочито на Блиском Истоку, колевци хришанства. У многим овим земљама хришћани су, у најбољем случају, другоразредни грађани, и понекад сматрани као странци у својим сопственим земљама, лишени су основних грађанских права и заштите од стране закона.

Молимо се за мир и правду у Сирији и Ираку, које је разорио грађански рат и верски екстремизам, где су хришћани проглашени непријатељима како би насилно били преведени у ислам, протерани, присиљени на потпуну покорност, или побијени. Хришћански градови и света места се руше, хришћани убијају, понижавају и протерују, хришаћнски Епископи отимају и држе без иједне речи о њиховом стању, и хришћанске монахиње отимају и држе као таоци. У деловима Африке муслиманске паравојне јединице нападају, убијају, отимају, муче и насилно прекрштавају хришћане, нарочито младе и немоћне девојке. Много је случајева гоњења хришћана за које се не зна, и који нису објављени у јавним гласилима.

Изражавамо нашу ожалошћеност поводом најновијих догађаја у Украјини, нарочито бобре међу православном браћом у овим пределима, која је проузроковала губитак многих невиних живота. Истовремено жалимо због уништавања православних светиња у источној Украјини.

Подржавамо све невине жртве верске мржње и гоњења, и апелујемо на власти дотичних држава да се огласе и заложе за њихову одбрану, захтевајући од оних који су одговорни да буду доследни и обезбеде иста права за све, правду и службену заштиту, које и они очекују за муслимане који живе у историјски хришћанским државама.

По питању гоњења Архиепископа скопског и охридског ЈОВАНА

Већ неколико година пратимо са великом забринутошћу ситуацију Његовог Блаженства ЈОВАНА, Архиепископа охридског и Митрополита скопског. Он се, оклеветан фабрикованим оптужбама, налази у затвору, а свештенство и верници његове аутономне Архиепископије охридске, настављају да трпе зластављање од власти Бивше Југословенске Републике Македоније, јер су одлучили да остану у канонском јединству са Српском Православном Црквом и целим Православним светом. Архиепископ ЈОВАН је пример слуге и духовног вође, који смирено прихвата гоњење због своје верности Христу. Због ове улоге он је постао заточеник савести и кршења његових основних људских права, нарочито права на верску слободу – он је једини пример заточеништва верског вође, због своје вере, у целој Европи – као што су потврдиле бројне интернационалне хуманитарне организације, позивајући на његово ослобођење. Ми такође додајемо наш глас у подршци Његовог Блаженства ЈОВАНА и његовог стада. Позивамо власти БЈРМ да поштују његова људска права, и права свег свештенства и верника канонске Аутономне Охридске Ариепископије, као што следује модерној држави, и позивамо све Православне и хришћанске цркве и интернационалне организације, да се, користећи свој утицај, заузму за његово ослобођење, и дозволе му да настави свој рад за Христа и Јеванђеље.

О Важности Породице и Моралног Живота Данас

Са великом забринутошћу пратимо убрзан морални пад и духовну смутњу које заражују данашњи свет. Ниједна цивилизација не може дуго да опстане ако изгуби своје, Богом дане, моралне вредности, или свој однос са Богом и Створитељем.

Нарочито смо забринути због културе смрти, која постаје све присутнија око нас. Недостатак поштовања према људском животу и утроби, кроз побачај, и учестало прихватање појма еутаназије, не може а да не води ка непоштовању људског живота и свих других гледишта нашег живота и културе. Чврсто следимо нашу Свету Православну Веру и Традицију у осуди ових грехова против Творца Живота, и позивамо све верне, не само да се сами успротиве учешћу у овим гресима, већ да раде на повратку наше нације свом историјском поимању светиње свеукупног живота.

Такође изражавамо нашу велику забринутост због стања брака и породице у земљама у којима живимо. Постојани, моногамни и верни бракови– и овде морамо да додамо и изразимо вољу Божију, са хришћанског становишта, истински брак може да буде само брак између једног мужа и једне жене – изузетно су важни за здрав породични живот, васпитавање деце, и здраво и трајно друштво. Због тога је Бог установио брак, као једини правилни контекст за телесно општење, ради рађања и подизања деце.

Деци су потребни и отац и мајка, и чврст и нежан дом да би напредовала и расла. Таква породица све више постаје изузетак уместо правилa, на нашу духовну и друштвну пропаст. Позивамо све да удвоструче своје напоре у укорењивању Богом установљених вредности честитости и верности у својим животима. Истовремено, обраћамо се свима који су поклекли у достизању овог идеала, и изражавамо нашу пастирску бригу, подршку, љубав и молитве, како бисмо им помогли да се врате здравом односу са Богом и Његовом Црквом.

Поводом поплава у Србији и Босни

Током заседања Сабора обавештени смо, са великом жалошћу и узнемиреношћу, о поновним поплавама, које су однеле животе и имања у Србији и Босни, умножавајући последице скорашњих катастрофалних мајских поплава у овим крајевима. Као што смо помогли нашу пострадалу браћу и сестре у то време, тако вас, наше вернике, опет позивамо да наставите да прикупљајте помоћ за пострадале кроз нашу Српску Православну Цркву.

Поводом Стогодишњице Првог светског рата

Наш Сабор се подудара са обележавањем стогодишњице Првог светског рата. У знак сећања на овај трагични догађај, који је страховито погодио целу Европу и Сједињене Америчке Државе, а нарочито Србију, изведен је одговарајући културни програм за време саборског свечаног банкета. Овај рат, који за Србију није био освајачки већ искључиво самоодбранбени, док се она борила за ”крст часни и слободу златну,” донео јој је страдања незабележених размера и губитака живота и имања, како грађана тако и војника. За време рата, Србија је изгубила 1,247,000 становника, или 20 одсто укупног становништва, од ког 58 одсто мушког. На дан 28. јуна 1918. године, председник Вудро Вилсон наредио је да се на све владине зграде постави српска застава, у част храброг савезника Сједињених Америчких Држава у том рату – то је био једини пут да се страна застава вијорила на згради Беле куће. Позивама свет да се поучи страхотама тог рата и свих ратова, и да загрли пут Принца Мира.

О Верном Сведочењу Христа у Свету На крају, прихватајући наш хришћански позив да будемо слуге и верске вође, обећавамо да ћемо остати укључени у наш свет и друштво, у црквеном јединству на овом континенту, и да их нећемо занемарити, као што ни Бог није занемарио своје створење, већ је дошао да га спасе. Свет, који све више постаје незаинтересован за Бога, неупућен у Његову вољу за наше добро, још више показује потребу нашег сведочења и мисије. Ово сведочанство и мисија често ће бити исмевани и одбачени, исто као што су и наш Господ и Његова порука били одбачени док је вршио Своје савршено Духовно Вођство Кроз Служење. Позвани смо да будемо одани Њему и Његовој Благој Вести, да одбацимо да будемо удео пале логике и заводљивих мамаца палога света, и да покажемо свету Христов бољи пут несебичне љубави, праштања, саосећања и милости, пут светости, који води у вечни живот у Њему.

Порука 21. Црквеног Сабора Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци по питању лица укључених у судски поступак против Његовог Преосвештенства Господина Лонгина

Ми, јерарси, свештенство и делегати 21. Црквеног Сабора Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци, одржаног у Саборном Храму Светог Стефана у Алхамбри, Калифорнија, у периоду од 5. до 7. августа 2014. године, радујући се братском јединству које сада делимо, као што је то било и на нашем првом Црквеном Сабору 1927. године, обавештени смо, са великим болом и забринутошћу, о судском поступку, који је покренут против Његовог Преосвештенства, Епископа новограчаничког и средњезападноамеричког Господина Лонгина, од мале групе лица, која припадају Цркви Светог Саве у Бродвију Хајтсу, Охајо.

Већ у раној Цркви постојали су они који се нису слагали са другим члановима Цркве. Свети Апостол Павле говори Коринћанима: ”Усуђује ли се неко од вас, имајући жалбу на другога, да се суди код неправедних а не код светих? [чланове цркве]?... И то вам је већ сасвим на срамоту што имате парнице међу собом.”

Ожалошћени смо помишљу о канонским последицама које такви поступци доносе. Ради тога, у духу Новог завета и у сагласности са пастирском традицијом Цркве, пуноћа Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци позива ова лица да повуку тужбу против Његовог Преосвештенства Господина Лонгина, и да се опет уједине са целом Српском Православном Црквом, са њеним Патријархом и јерарсима, и кроз њих са целом Православном Црквом у целом свету.




Official website of the Central Church Council of the Serbian Orthodox Church in America and Canada. Any reproduction of content from this site must be quoted in its entirety with the source cited. ©2016.  All rights reserved.
Powered by Orthodox Web SolutionsHome | Back | Print | Top