Javascript Menu by Deluxe-Menu.com












Home
Christian Education
Communications
Culture
Liturgical Music
Stewardship
SOTAYA
Youth Ministry
Clergy Healthcare




































ВЕСТИ И ДЕШАВАЊА - четвртак, 26 август 2010. године

ОПРОШТАЈНА БЕСЕДА ЕПИСКОПА МИТРОФАНА НА ЗАУПОКОЈЕНОЈ ЛИТУРГИЈИ
БЛАЖЕНОПОЧИВШЕМ МИТРОПОЛИТУ ХРИСТОФОРУ



Ваша Високопреосвештенства, Ваша Преосвештенства, високопречасни оци, драга ожалошћена породицо, драга браћо и сестре,

Само један дан после састанка нас, епископа, и разговора са Његовим Високопреосвештенством митрополитом Христофором у епархијској резиденције, добили смо тужну вест о упокојењу у Господу. То је било уочи великог Господњег празника Преображења.


Сусрели смо се у манастиру Крки у првој половини 1980-их година. Служили смо и радили заједно у епископском позиву и звању од 1987. године. Временом смо се све више и више зближили. Његово Високопреосвештенство је био упознат са црквеном ситуацијом у Епархији источноамеричкој, с обзиром да је у истој служио и као свештеник и као епископ. Епископска служба у истој епархији, ма да у различито време, допринела је нашој узајамној вези. Високопреосвећени Митрополит је био мој претходник у Епархији. Такође смо обојица имали искуство епископске службе у Епархији средњезападноамеричкој, односно касније Митрополији. Његово Високопреосвештенство је био чврст руководиоц и имао је чисту визију, циљ и дирекцију наше Цркве. Радио је неуморно и несебично за Цркву. Мудро и осећајно је управљао, чувајући ред и поредак. Са Христом као водичем, инспирисан Светим Духом, Његово Високопреосвештенство вршио је дужност у духу Светог Писма, Светих канона и Устава Српске православне цркве. Мада је увек водио бригу о својој Митрополији, он је посвећивао пажњу Теолошком факултету. Његов рад на организацији Теолошког факултета Светог Саве, Епархије источноамеричке и Митрополије средњезападноамеричке рађаће плодове годинама и годинама.


Дотакао се и утицао на живот многих свештенослужитеља које је рукоположио за време своје архијерејске службе. Промовисао је  и служио као пример сталног допунског образовања свештенства. Почевши од ранијих времена био је стални вођа унапређења хришћанске просвете на парохијском и епархијском нивоу. Волео је да служи свету Литургију у коју се уносио целим својим бићем. Познате су његове елоквентне проповеди, а уживао је у дивном хорском појању за време свете Литургије, те је ценио и поштовао њихово учешће у благољепију. Одлучно је наступао на националним и интернационалним скуповима и бранио интересе Српске цркве и српског народа у време ратних и страдалних  90-их година.


Био је образован и савршен историчар. Одлично се користио у примени Светог писма за духовно унапређење живота у парохијама. Радовао се када се налазио међу децом. Радовао се видећи децу у црквеној школи, летњем кампу и на светосавским прославама. Његово Високопреосвештенство је за сигурно утицао на живот наших семинараца у Богословској школи Светог Саве и многих других којима је доделио благослов за теолошке студије.


Од своје ране младости заволио је Христа и Његову цркву. Посветио еј свој живот Богу, Цркви и роду. Свештени и архијерејски чин по својој природи много налажу. Захтеви и одговорности нису одређени временски, из дана у дан преко недеље. Служење Христу обавезује на неограничено време, из дана у дан, преко целе недеље, како то потребе изискују. Његово Високопреосвештенство је у потпуности прихватио одговорност и познато је да је увек радио до касно у ноћ, па чак и у ране јутарње сате.


Живот Његовог Високопреосвештенства је изразит пример духовног узраста који се остварује личним избором искреног следовања Христу, приврженошћу и сталним напорима. Био је велики радник и доследан своме положају. Упорним радом остваривао је најбоље и најефективније начине за успешно обављање одговорних дужности.


Почео је као млад на богословским студијама, да би узрастао, као одани слуга Господа Христа, у духовног вођу наше свете Цркве. Тај духовни узраст одвијао се за време његове пастирске службе да би добио своју кулминацију у епископској служби. Богато животно искуство и стално богословско усавршавање уобличили су његову личност духовног вође и архипастира.


Његово Високопреосвештенство је био озарен Христовом љубављу и био је помирљивог духа. Стајао је чврсто на принципима и остајао је постојан пред невољама. Имао је одличне односе са вернима за време целе своје свештеничке и архијерејске службе. Његова репутација доброг хришћанског вође прелази границе Српске цркве. Хришћански просветни радници се сећају и негују моменте проведене са њим; чланови хорова гаје успомену на многа богослужења на којима су учествовали са њим; деца држе успомену на њега и сећају се његовог радосног лица озареног љубављу исказаном према њима.


Бог нас је наградио његовим примером, присуством и вођством; његовом љубави и пријатељством. Наш заједнички рад наставиће се јер је његов утицај  присутан међу нама и биће за дуго времена. Осврћати ћемо се на његова остварења и на његове мисли. Увек ћемо се сећати Његовог Високопреосвештенства и гајити успомену на време проведено са њим.


Драги владико, опрости нам, и ми опраштамо. Хвала за све што сте учинили за Епархију источноамеричку. Хвала за све што сте учинили за Митрополију средњезападноамеричку и Митрополију Либертвилско-чикашку. Хвала за све што сте учинили за Српску православну цркву. Хвала за све што сте учинили за наш Богословски факултет од његовог оснивања 1986. године. Ваше последње речи нама епископима, када смо Вас посетили прошле недеље, биле су: ''Чувајте ми факултет. Не дозволите да икада престане!'' Недостајати ће те Вашој браћи у Христу, архијерејима, свештеницима, члановима наставничког савета Богословског факултета, верницима наше Свете православне цркве, а нарочито вашој цењеној породици.


Волели сте свој српски народ. Уверио сам се у то када смо били у Вашингтону за време страшног бомбардовања српског народа од НАТО Алијансе, 1999. године, када сте жустро и одлучно критиковали политику западних сила и бранили свој српски народ. Али изнад свега волели сте Бога и Његову Свету цркву. Свето Јеванђеље и освештани канони били су за Вас златно правило. Нека би Господ Христос осенио Вас небеским венцем. Нека би казали са светим ап. Павлом: ''Добар рат ратовах, трку сврших, вјеру одржах'' (2 Тим. 4, 7). Нека би чули Његове божанствене речи: ''Добро, слуго добри и вјерни! У малом био си ми вјеран, над многијем ћу те поставити; уђи у радост господара својега'' ( Мт. 25, 21).


Вјечна Ти памјат, и Бог да Ти душу прости!
Амин!





Official website of the Central Church Council of the Serbian Orthodox Church in America and Canada. Any reproduction of content from this site must be quoted in its entirety with the source cited. ©2016.  All rights reserved.
Powered by Orthodox Web SolutionsHome | Back | Print | Top