Javascript Menu by Deluxe-Menu.com












Home
Christian Education
Communications
Culture
Liturgical Music
Stewardship
SOTAYA
Youth Ministry
Clergy Healthcare




































News and Events - November 2011

ВЕСТИ И ДЕШАВАЊА - уторак, 2. новембар 2011

СТО ГОДИНА ЖИВЕ ВЕРЕ У ЖИВОГА БОГА
 
„Постоје два пута: један живота, а други смрти, и велика је разлика између та два пута.“     
(Учење Дванаесторице Апостола – Дидахи)

У историји српског народа значајно место заузимају сеобе.  Из разних разлога, економских, политичких, ратних и других, више силом него милом, наш народ је често био примoраван да се сели.  У периоду од Берлинског конгреса, 1878. године, до почетка Првог светског рата, велики број Срба доселио се на североамерички континент.  Иако је напуштајући своја огњишта наш народ био принуђен да остави готово све, чак и своје најмилије, он је са собом понео оно најважније:  љубав према Српској Православној Цркви и љубав према своме напаћеном српском роду.  Као плод те љубави, широм Америке, почеле су да ничу предивне српске православне богомоље.  Тако је у јесен 1911. године основана парохија и црквено-школска општина, а већ наредне године подигнут и предиван храм посвећен светом великомученику и победоносцу Георгију у Индијани Харбор.

Ове године, благодарећи Господу, Пресветој Мајци Божијој и светом Георгију заштитнику, наша парохија прославља стогодишњи јубилеј.  О како је то велики и узвишени догађај!  Сто година жртве и труда, сто година вере и љубави, сто година служења Свете Литургије, те најсветије и најсавршеније заједнице Бога и човека!  Сто година захвалности Господу, извору и дародавцу свих добара, за изобиље небеских благослова које је богатао излио на нашу парохију.  Сто година живе вере у живога Бога!

Будући испуњен јаком и непоколебивом вером у Господа, верни народ ове парохије оденуо је своју веру у најлепша дела љубави и стваралаштва.  Инспирисан речима светог апостола Павла: „А добро чинити да нам се не досади,“ верници храма светог Георгија чинили су добро свима, „а особито својима по вери.“ (Гал. 6, 9 – 10)  Градећи и подижући свој духовни дом, они су у исто време помагали у изградњи домова оних којима је то било најпотребније.  Да би испунили реч Светог Еванђеља они су хранили гладне, појили жедне, одевали наге, примали прогнане и избегле, тешили болесне, обилазили утамничене и невољне.  У време великог страдања српског народа крајем прошлог и почетком овог века, чланови ове парохије показали су најсветлији пример љубави и милосрђа.  Име храма светог Георгија у Шерервилу постало је синоним доброчинства и као такво пронето међу Србима широм Америке и света.


У једном ранохришћанском спису записане су речи: „Не буди такав да за примање имаш руке испружене, а за давање стиснуте.“  Што су више руке наше парохије биле дарежљивије према другима, то је више рука Господња била издашнија према породици светог Георгија.  Пре више од три деценије на овоме месту била је обична ледина, а данас је ово светионик и понос не само нас који овој парохији припадамо, већ и читаве Српске Православне Цркве и српског народа.  Круна вере и љубави неколико генерација наших чланова и парохијана јесте прелепи храм посвећен светом великомученику и победоносцу Георгију, украшен најлепшим фрескама и иконама.  


Предивна црква, грандиозна сала, комфоран парохијски дом и дивно имање јасно и недвосмислено указују на највећу и најдрагоценију вредност коју наша парохија поседује, а то је наш добри, благочестиви и богобојажљиви народ.  То је наше богатство које нема цену!  То је бесцен дар Духа Светога који попут непресушног извора надахњује и оплемењује срца и душе генерација које делаше пре нас, ову садашњу генерацију и генерације које ће доћи.  Све ове генерације, бивше, садашње и будуће, пију воду са истог извора од којег се не жедни, а тај извор је Господ и Спаситељ наш Исус Христос.  

Славећи овај велики јубилеј ми се најпре са молитвом и благодарношћу сећамо блажено упокојених ктитора и оснивача наше црквено-школске општине који су себе узидали у темеље ове парохије.  Нека благи Господ све наше часне претке, свештенослужитеље, праоце и оце, браћу и сестре који су допринели да тело Цркве Христове узраста и напредује, упокоји у Царству своме и подари им рајско насеље и вечни покој.  Њихова су имена уписана у Књизи Живота вечнога и по томе ће их наши свети и славни прадедови познати и признати као своје и као достојне наследнике онога што су им оставили.  
Свака генерација Православних хришћана дужна је да допринесе изградњи Дома Божијег.  Тако је и са овом нашом.  Уколико желимо да се окитимо епитетом достојних потомака наших предака, дужни смо да нашу децу задужимо делима ради којих ће се дичити и поносити са нама.  Сијмо зато добро семе, да би наша деца уз помоћ Божију убирала добре плодове.  Баш као што и ми убирамо плодове предака наших.  Свети апостол Павле пише: „Ја посадих, Аполос зали, али Бог учини да узрасте.“ (1. Кор. 3, 6)  По светим апостолима и онај који сади и онај који залева и онај који жање једно су и свако ће примити своју плату према своме труду, јер смо сви ми Божији сарадници.  

Славећи први век живота наше парохије и будући вазда благодарни нашим прецима, наша је дужност и обавеза да се старамо и о наредних сто година.  Свесни чињенице да је будућност породице светог Георгија у деци, подсећамо родитеље да је и будућност наше деце у Цркви.  Деца су најдрагоценији дар Божији родитељима и Цркви, и зато сви заједно треба да се о њима бринемо.  Као што пише свети еванђелист: „Каква је корист човеку ако задобије сав свет а души својој науди?“ (Мк. 8, 36)  Душе деце наше тражиће Господ из наших руку.  У мају ове године честита старица Даница Ајдуковић, члан наше парохије, прославила је 101 роћендан.  Нека би дао Господ да и деца рођена и крштена у нашем светом храму ове године дочекају двестогодишњи јубилеј.  То ће бити највећи успех и најдража награда за нашу генерацију.  


Честитајући свим нашим члановима и парохијанима стогодишњи јубилеј наше парохије и црквено-школске општине, узносим моје скромне молитве Господу да нас и даље чува на једином правом путу – путу који води у Живот.  Као што је велики српски песник Алекса Шантић 1907. године, у исто оно време кад су се Срби досељавали на ове просторе, певао: „Ми пут свој знамо, пут Богочовјека.“  И као што су у мермеру, изнад иконе светог оца нашег Саве, у београдском саборном храму, исклесане речи:  „Љубите православље, љубите српство.“  Нека да Господ да ове заветне и свете речи речи буду заувек уклесане у срцима чланова наше парохије Св. Георгија. 




Official website of the Central Church Council of the Serbian Orthodox Church in America and Canada. Any reproduction of content from this site must be quoted in its entirety with the source cited. ©2016.  All rights reserved.
Powered by Orthodox Web SolutionsHome | Back | Print | Top