New Gracanica-Midwestern Diocese Annual Assembly
Реч Његовог Преосвештенства Г. Л О Н Г И Н А
Епископа новограчаничко-средњезападноамеричког
на Трећој Епархијској годишњој скупштини
8-9. априла 2011. године
Епископа новограчаничко-средњезападноамеричког
на Трећој Епархијској годишњој скупштини
8-9. априла 2011. године
Пречасни оци, драга браћо и сестре – представници наших парохија, црквених општина и манастира.
Ево нас, деце св. Саве, поново сабрани у седишту наше Епархије, да се- у хришћанској љубави и истинској бризи за добро наше Свете Цркве - видимо и договоримо како да наставимо да још успешније радимо, на пољу црквеном и народном. Све вас поздрављамо у жељи да нас ова светиња, реплика славне косовске Грачанице, настави да окупља на молитву и инспирише на братску слогу и зближавање. Ово је наша заједничка кућа, као што је и део наше Отаџбине, такође. Због тога се увек радосно и обогаћено осећамо када наш народ долази и пије са овог извора, кад се греје на овом духовном и националном огњишту. Добро би било, да и ови наши састанци све мање буду везани за математичке бројке, иако то не смемо запоставити, а све више за духовну обнову и освежење.
Ми живимо у потрошачки орјентисаном друштву, у крајње материјализованом свету. Због тога је неизоставно потребно да се богатимо у Богу- да јачамо у вери. Свети апостол Павле, саветује следеће: „А изнад свега узмите штит вјере, о који ћете моћи погасити све огњене стријеле нечастивога; И кацигу спасења узмите, и мач Духа, који је ријеч Божија. И сваком молитвом и прозбом молите се у свако доба, и уз то, бдите са сваком истрајношћу и мољењем за све свете” (Еф. 6, 16-18).
Бољи рецепт за свакодневни живот сем ових речи Апостола тешко је наћи.Узимање „штита вјере“ значи потпуно прихватање живљења по прописима светог Православља, Христовог јеванђеља. Неопходно је да сваког дана мислимо о томе, и да све што чинимо буде у сагласности са постулатима јеванђелским. Потребно је да сваку одлуку, коју дневно доносимо, обасјамо светлом небеске перспективе. Поставимо себи питање: Ако донесем ову одлуку да ли ће се Христос сложити са мном? Шта би одговорио апостол Павле, један од највећих мисионара Христових? Како би се у овој ситуацији понели Оци Цркве Православне? Итд. Зашто је ово важно? Због тога, побожни народе, што је то једини начин да одржимо чистоту православне вере, а само је она у стању да нам донесе вечни живот и спасење. Није довољно да се видимо у храму једном недељно, да само тада будемо у заједници са Богом, а да остале дане у седмици посветимо искључиво физичком преживљавању. Човек као боголико биће, саздано по имиџу Божијем, мора да испред себе стално има оригиналну икону – лик Божији - како би могао да сигурно корача кроз живот. „Ако је Бог са мном не бојим се шта ће ми учинити човек,” каже Псалмопевац. Заиста, није ли ово толико пута потврђено у историји Цркве? Нису ли наши свети преци именом Божјим учинили толика чуда? Чуда која су записана у вечној књизи. Ако Бога нема да бдије над нама, или ако Он допусти страдање, онда нема силе овоземаљске која нас у моментима невоље може спасити. Тек када помислимо да смо успоставили извесну стабилност, Бог допусти неку катастрофу, као нпр. потрес земље у Јапану до тих размера, да свако од нас схвати да није безбедан, већ привремен, пролазан и смртан.
Апостол нас позива да се молимо истрајно, у свако време и за све верне. Молитва нас приближава Богу и одржава у заједници са Њим. То је најбољи начин да растемо у вери, да снажимо веру – да задобијемо „штит вјере“. Молитвом сами себе и једни друге држимо пред „лицем Божијим“ – у Његовом присуству. Ето, ми се налазимо у благословеном времену поста и пружа нам се изванредна могућност да чинимо управо то: да једни друге кроз молитву држимо у присуству Божијем. Сви свети из Цркве Христове сведоче нам да је то најбољи могући начин да се изборимо за добро своје и других. Ако тако радимо онда ће они непотребни неспоразуми и маргиналне свађе, које успоравају духовни раст у нашим породицама и парохијама бити превазиђене. Онда је заиста неважно ко је наводни победник у личном и непотребном сукобу, већ да смо „сви једно у Господу Исусу“. Све друго, за честите људе и вернике, нема смисла нити оправдања. Слично томе, ако смо дошли овде да један другоме кажемо све што нам је на уму и језику нисмо добро урадили. Ако смо, пак, дошли да један другога саслушамо и да се кроз братски договор, у Светосавском духу, учврстимо у једномислију и љубави Божијој, добро чинимо и добро ће нам бити. Управо пост, молитва и хришћанско смирење су нам најбољи савезници на овом послу.
Ми смо, увaжени делегати Треће Скупштине Епархије Новограчаничко-средњезападноамеричке, доста учинили на пољу усаглашавања донекле различите праксе у раду наших парохија , али, нема сумње, да још увек има места за додатно побољшање. Сви смо позвани да се трудимо на томе плану – свештеници, епархијска тела као и црквено-општинске управе. Нека нам увек, у нашем раду у Цркви, звезда водиља буде јака жеља да задобијемо спасење и живот у Царству Небеском, “да сви једно будемо у Христу Исусу”. Kaда, дакле, из те перспективе посматрамо на дневна збивања као и наш рад у Цркви, биће нам много лакше да остваримо овај свети и узвишени циљ.
Поред тога што је доста учинињено, као што напоменусмо, имамо разлога да будемо и забринути. Наиме, има и тога у раду свих нас што није за похвалу. Сматрамо да нам недостаје самодисциплине, и нама и свештеницима и мирјанима. Има се утисак да се сви слажемо ако сами доносимо одлуке, али ако одлуку доноси неко други, имамо проблем да то прихватимо. Ми смо, од доласка у овај део света и од преузимања Епархије, увек сматрали да се може управљати и применом љубави, стрпљења, па ако треба и страдања за интересе свете Цркве и спасења верних. Природно је за очекивати да лични пример жртвовања позитивно утиче на друге и уроди плодом. Но, на жалост, није увек тако. Десило се да су они, који су се највише залагали за црквено јединство, данас изложени нападима и, чак, изведени на цивилни суд, управо због доприноса том јединству. Покушавамо да тај крст без роптања носимо, али добро је да сви ви, који сте данас овде, као представници парохија и црквених општина наше Епархије, разумете да нам свима предстоји још доста озбиљних напора да се заштитимо од људи, који очито немају поверења у своју Цркву већ радије у то да им црквене ствари уређују државни судови којима свакако није приоритет да помажу Цркву Христову и штите стварне интересе српског народа....
Поред редовних послова које смо обављали, канонских посета парохијама и црквеним општинама, рукоположења и разних пријема, желимо само да издвојим две посете, као најзначајније догађаје који су се десили у нашој Епархији у протеклој години.
Посета игумана ман. Хиландара оца Методија у децембру и јануару 2010. /2011. године, представља изузетан догађај. Непосредни повод за ову историјску посету послужила је икона Тројеручица, која је по благослову манастира Хиландара направљена за наш ман. Нову Грачаницу. Наиме, Савезно КС сестара учинило је овај значајан поклон нашем Манастиру на чему смо неизмерно захвални! Када је израда Иконе у Солуну била готова, позвали смо Игумана да нам је донесе и да посети нашу Епархију. У пратњи оца Методија био је и јерођакон Арсеније и г. Миливоје Ранђић, директор Фондације манастира Хиландара у Београду. Прва посета Српској православној цркви у Северној и Јужној Америци игумана Царске Лавре Хиландара протекла је у посебном одушевљењу свих, који су имали прилику да се сусретну са нашим уваженим гостима. Користимо и ову прилику да се захвалимо Црквеној општини Св. Ђорђа из Шервила и Св. Николе из Индијанополиса на успешно организованим вечерима.
Најпријатније смо изненађени посетом у манастиру Нова Грачаница 1. јануара 2011. године, када је Икона освећена и постављена у трон. Овај дан смо доживели као посебну духовну обнову – догађај од посебног значаја. Надамо се да ће стално присуство ове чудотворне Иконе хиландарске помоћи да наш Манастир, заједно са манстиром Св. Саве у Либертивилу, који је историјски духовни стожер православних Срба у Америци, за дуго чинити окосницу духовног живота на овим просторима. Ми смо приликом гостовања хиландараца прикупили нешто преко 100 хиљада долара за обнову манастира Хиландара. Штампали смо један каталог о поменутој обнови о трошку наше Епархије па ћемо овде поделити свима вама да понесете у ваше парохије и црквене општине. Молимо све да се у току ове године прикупе средства за обнову Хиландара. Нека свака парохија прикупи прилоге на начин на који је то њима најлакше. Молимо да се сви прилози доставе у Епархију до краја новембра ове године, како бисмо током децембра месеца укупан прилог доставили Хиландару.
Други догађај је исто тако значајан за нашу Цркву, а то је кратка посета Његове Светости Патријарха Српског Г. Иринеја. Као што вам је већ познато, после упокојења блажене успомене Митрополита Христофора, Свети Синод Српске православне цркве наименовао је Његову Светост Патријарха Иринеја да администрира Митрополијом Либертивилско-чикашком. Ми смо умољени од Његове Светости да му помажемо у отправљању послова поменуте Митрополије. Српски Патријарх је желео да дође у радну посету, да се са архијерејима из Америке и Канаде договори на лицу места о сталном решењу питања поменуте Митрополије. Ми очекујемо да би Сабор Српске православне цркве у свом мајском заседању могао да донесе одлуку по овом питању. Посебно смо били одушевљени што је Његова Светост прихватио да дође на храмовну славу у нашу Црквену општину Св. Симеон Мироточиви у Јужном Чикагу. Ово је за све нас била и част и духовно задовољство. Црквена општина на челу са својим свештеником је достојно дочекала Српског Патријарха. Ми смо у манастиру Нова Грачаница дочекали Патријарха у суботу увече 19. фебруара, када је наша фолклорна група „Грачаница“ организовала фестивал фолклора. Била је то изузетна слика када су стотине момака и девојака и наше дивне дечице одушевљено поздравила Српског Патријарха. Његова Светост је, такође, присуствовао Акатисту, који је служен испред иконе Тројеручице, а у наставку Акатиста одслужио је мали помен на гробу блажене успомене Митрополита Иринеја. Треба напоменути да су у нашем Манастиру организоване и две вечере у част Његове Светости. Једна је била са нашим свештеницима од Саут Бенда до Милвокија, а друга са православним епископима града Чикага.
Много смо захвални нашим најближим сарадницима, свештеницима и монасима, члановима Епархијског савета и Епархијског управног одбора, Епархијског црквеног суда и Епархијском колу српских сестара на сарадњи, на њиховом труду и жртви за одржање и напредак црквеног живота наше Епархије. Благодаримо, такође, свим парохијским и црквено-општинским телима и локалним колима српских сестара као и нашој православној српској омладини на њиховом раду на локалном нивоу.
И, на крају, призивајући благослов Божији на све вас и с молитвом Богу за успешан рад Скупштине, све поздрављамо и остајемо ваш моилитвеник пред престолом Свевишњега.
Пресвета Богородице спаси нас! Радуј се, помоћнице наша, која нам помажеш иконом својом Тројеручицом!